У фебруару су почели систематски прегледи у Дому здравља Ваљево, за децу која полазе у први разред, у септембру ове године. Важно је да и родитељи који нису добили позив, а имају децу која су рођена од 1. марта 2019. године до 31. децембра 2019. године, као и децу, која су рођена од 1. јануара до 28. фебруара 2020. године, да се јаве у просторије дечјег диспанзера Дома здравља Ваљево, код свог изабраног педијатра да би добили формуларе који су неопходни за обављање систематског прегледа за упис у први разред основне школе.

- Оно што тај позив практично садржи то су три формулара. На првом формулару се налази датум када они имају преглед заказан овде код нас у дечјем диспанзеру. Радимо по изабраном лекару, значи у зависности код кога је дете регистровано, тај лекар ће и обавити преглед за упис у први разред. Битно је да родитељи дођу без обзира да ли су претходне прегледе завршили или не, свакако треба да дођу у свој заказан термин код изабраног педијатра, где ће се обавити и недостајућа вакцинација уколико дете није претходно примило вакцине које су у обавезном календару вакцинације за упис у први разред. Осим тога на првом папиру добијају и бројеве телефона са терминима када могу да позову колеге у Болници и Дому здраваја за обављање додатних специјалистичких прегледа. Додатни прегледи подразумевају преглед физијатра, офталмолога, оториноларинголога, затим преглед стоматолога и логопеда који се обавља овде код нас у Дому здравља. Поново подвлачим да ако не успеју све, пошто ни колеге у Болници нису у могућности да обаве све прегледе деце која полазе у први разред у току једног месеца, јер су неки пргледи заказани у априлу, неки у мају, да без обзира на то дођу и обаве завршни преглед овде у дечјем диспанзеру у заказаном термину – нагласила је др Валентина Марковић, специјалиста педијатрије Дома здравља Ваљево.

После пар година могуће је увидети стање педијатријске популације управо захваљујући систематским прегледима и оно што из године у годину педијатри примећују односи се на деформитете коштано-зглобног система и тај број је стално у порасту.

- Ми смо раније имали велики број деце са равним стопалима или неким другим деформитетима самих стопала, а мањи број деце са проблемима у неправилном држању у смислу сколиоза, кифоза. Тај број деце са неправилним држањем расте, што је последица не кретања, седења, коришћења телефона, рачунара, таблета и игрица, и доводи до тога да не долази до адекватног развоја локомоторног система. Нама је акценат код уписа у први разред да скренемо пажњу родитељима да је то можда неки последњи моменат да их упозоримо и посаветујемо како да дете пре свега упишу на неки спорт, да се проводи више времена у природи, уопштено да деца не проводе дуго времена у седећем односно лежећем положају уз електронске уређаје. Једна од последица тог не кретања, а са друге стране и неадекватне исхране, јесте повећан број деце која су гојазна. Оно што наравно примећујемо, а на шта нам стално скреће пажњу и колегиница логопед, то је да је све већи број деце која имају проблем са изговарањем све већег броја слова – рекла је др Валентина Марковић, наводећи пример да су пре само десетак година при упису првака увек питали дете да исприча неку песмицу и то је испуњавало 95% деце, а да је међутим сада свега 5% дечје популације способно да одговори том задатку и исприча целу песмицу пред упис у први разред.

Каснији редовни систематски прегледи деце су обавезни и раде се у трећем, петом и седмом разреду основне школе и на тај начин се практично води континуирано праћење стања педијатријске популације, њихов раст и развој. У парним разредима, другом, четвртом, шестом и осмом се обављају контролни прегледи.

Повратак на Главну страну