У препуној великој сали Скупштине града Ваљева одржан је едукативни скуп „Караван здравља“, којим је, кроз интерактивну дискусију, скренута пажња јавности на значај превентивних прегледа. Да смо у великом проблему као држава и друштво због кардиоваскуларних болести сведочи и податак да годишње 50 хиљада људи умре од последица кардиоваскуларних болести, због чега је акценат на превенцији. Проф. др Небојша Тасић, кардиолог, саветник за превенцију у Министарству здравља, истакао је да је „Караван здравља“ једна од историјских и веома важних акција Министарства здравља.

– Министарство здравља је покренуло не само едукативне и стручне трибине, већ и превентивне прегледе. После трибина, у Болници и Дому здравља Ваљево уследиће превентивни прегледи на којима ће здрави људи моћи да прегледају своје здравље и да им се припреме превентивни програми. Подсетићу да сваки други становник Србије умире од кардиоваскуларних болести. Сваки други становник Србије добије инфаркт или шлог или неку другу последицу атеросклерозе. Оно што је веома важно истаћи јесте да су све ове болести превентабилне и зато често истичем да је срамота умрети од инфаркта или шлога у 21. веку. Да се то не би дешавало веома је важно да се што већи број грађана, поготову оних радно способних, значи млађих, у 20, 30, 40 или 50 година живота одазову превентивним прегледима. Ако можете ауто да одведете код аутомеханичара, ако можете да одете да урадите фризуру и бавите се собом на разне друге начине, мислим да је неопходно да одвојите мало времена да одете у Дом здравља и Општу болницу и обавите превентивни преглед. Зато што управо тихе убице веома често оштећују ваш организам, као што су повишени крвни притисак, повишене масноће, повишени шећер, пушење, физичка неактивност, стрес и други фактори ризика које ћемо ми на овим превентивним прегледима идентификовати. И не само идентификовати већ ће сваком грађанину бити припремљен превентивни програм и биће праћен са само једним циљем, а то је да очува своје здравље. Зато ове акције имају неизмерну важност јер здравље нема алтернативу, живот нема репризу, ми немамо права на грешку – рекао је проф. др Небојша Тасић, саветник за превенцију у Министарству здравља, подсећајући да ова земља има едуковане стручне људе и добру здравствену организацију.

Проф. др Небојша Тасић је направио значајну разлику између превентивних и систематских прегледа.

– На превентивним прегледима се посвећује пажња сваком детаљу икроз исцрпан разговор и прикупљање информација о сваком детаљу који утиче на здравље. Где су изражени фактори ризика потребно је једном у шест месеци обавити превентивни преглед, а обавезно једном годишње преконтролисати кардиоваскуларни систем. Лепота живота је дочекати старост без болести и то се може, али морамо кренути на време. Према последњим препорукама Удружења кардиолога за превенцију кардиоваскуларних болести, сваки мушкарац после 40. године се посматра као неко ко је у веома великом кардиоваскуларном ризику, јер се и даље доста разбољевамо и умиремо од тих болести. За жене је граница 50 година због хормонског статуса који доноси женској популацији бројне промене. То су све фактори које треба да знамо, али њих не можемо да променимо – истиче професор Тасић.

Др Ивица Обрадовић, шеф Одсека интервентне кардиологије са пејсмејкер центром Здравственог центра Ваљево истакао је да постоји велики број фактора ризика за настанак болести које можемо да променимо и они се пре свега односе на животни стил.

–Људи треба да се труде да живе здраво, да имају редовну физичку умерену активност, наравно да не пуше, то је у врху свих препорука, да имају здрав начин исхране кроз здраве животне навике. А тек онда ствари које су холестерол, шећер, масноће, оне после одређених година треба да буду у много строжијим границама. Ту се управо ради та персонализација сваком човеку: како изгледа његов кардиоваскуларни ризик, односно како би требало да изгледају његови резултати. Није иста граница за неког ко има 70 и ко има 50 година. Битно је и да ли особа има придружене друге болести, шећер, бубрежна обољења. „Караван здравља“, осим едукације, иде и са превентивним прегледима, како би свако добио савете, а затим да му се скроји терапија по мери. Ваљево, Колубарски округ и Мачвански регион који ми као ангио сала покривамо има око 500 инфаркта акутних миокарда, који морају унутар два сата да дођу у ангио салу. Поред тих, имамо још 500 пацијената који имају такозвани недовршени нфаркт и тај инфаркт без CT елевације и они имају задатак да унутар 24 сата стигну у ангио салу. Они из својих матичних болница Шабац, Лозница, Горњи Милановац, долазе код нас. Поред тога у нашој сали се годишње уради још 500 елективних пацијената - то су сви они који долазе због ангине пекторис, болова у грудима… То је негде око 1500 људи који добију један или више стентова. Укупно се око 3500 људи коронарографише на годишњем нивоу у Ваљеву - рекао је кардилог др Обрадовић и додао да је све ово куратива, али је превентива кључ. По његовим речима постоје фактори ризика на које не можемо да утичемо, као наслеђе, затим пол и године.

В.д. директора ЗЦ Ваљево, др сци. мед. Владимир Пантелић, подсетио је да захваљујући Влади Републике Србије и Министарству здравља Колубарски округ поседује две савремене ангио сале.

– Нама инфаркти долазе из читаве западне Србије, Косовске Митровице и других удаљених места. Када људи питају зашто је то тако одговор је да на први позив наши вредни, радни и стручни кардиолози се одазивају и раде 24 часа свих седам дана недељно и кроз приправне тимове збрињавају инфаркте. Ми располажемо са најквалитетнијим кадром, девет интервентних кардиолога који су у сталној едукацији, а едукују и младе лекаре који стасавају. Ми у перспективи размишљамо и о специјализацијама и о субспецијализацијама – рекао је др сци. мед. Владимир Пантелић.

Снежана Лазић из ИЗЈЗС „Др Милан Јовановић Батут“, који сагледава здравље читаве популације, подсетила је да су кардиоваскуларне болести водеће што се тиче обољевања и умирања код нас, али и у свету и Европи. Она је изнела још да овакакав деценијски тренд тежи наставку и то пре свега у неразвијеним и земљама у развоју.

Повратак на Главну страну