Н ачелница Службе хитне медицинске помоћи са транспортом др Јелена Рајевац, специјалиста ургентне медицине, каже да су се суграђани већ прилично навикли на високе температуре, тако да обим посла није повећан, као што је то био случај почетком лета. И даље су проблем колапси на јавним местима, али је то знатно мање него у јуну и јулу.

-Колапси су последица недовољног уноса течности и пада притиска. Редовним оброцима и уношењем више течности ове непријатности можемо избећи. Стални савет и апел је да хронични болесници редовно узимају своју терапију. Уколико имају тегобе треба да се јаве свом лекару, ако сматрају да су животно угрожени могу се јавити на телефон Хитне помоћи 194. Можемо им дати савет или, када наш диспечер процени да је неопходно, изаћи са возилом и медицинском екипом на лице места. Зато још једном понављамо апел да суграђани саслушају наше лекаре јер ми смо тим професионалаца, који неће одбити интервенцију код стања при којима су пацијенти животно угрожени, али мора постојати здравствена култура и разумевање да интервенција Хитне помоћи није увек неопходна. На тај начин наше екипе остају на располагању за друге, ургентније случајеве. То су све специјалисти ургентне медицине који дужи низ година раде у овој служби, који врхунски знају свој посао, тако да треба слушати њихове савете.

У летњем периоду, при великим врућинама, код хроничних болесника најчешће се од тегоба јавља повишен крвни притисак.

Такође, код пацијената који се лече од хроничне опструктивне болести плућа и астме чешћа су гушења. Често им не помаже додатна инхалација тако да излазимо у кућну посету и дајемо им ампуларну терапију. Због неадекватне употребе клима уређаја јављају се суграђани са боловима у мишићима, леђима и врату, а због конзумирања превише расхлађених газираних пића јављају се болови у грлу, што се збрињава на нашим одељењима опште медицине и педијатрије.

Препорука др Рајевац је да се не уносе превише расхлађени напици, напротив – боље је да буду на собној температури, чак и млаке супе и чајеви. Осим тога, исхрана не треба да буде обилна, боље више мањих оброка, уз доста поврћа и воћа, а да се масна, слана и зачињена храна остави за зимски период. Свакако, исхрана треба да буде редовна и др Рајевац не препоручује прескакање оброка и дијете јер могу довести до пада шећера у крви и до колапса. Проводити време у хладовини колико год је могуће, не излагати се много сунцу због повишених индекса зрачења, поготово усред дана, носити шешире – све су то добро познате препоруке за вреле дане.

Др Рајевац каже да ће сутрашње најављено расхлађење, без обзира на температурну разлику од десетак степени, свакако пријати после неколико врелих дана.