У Дому здравља Ваљево, поводом Светске недеље дојења, одржан је стручни састанак представника служби Гинекологије, Педијатрије и Патронаже домова здравља Колубарског округа. На овом састанку је заједнички тим опште болнице Ваљево и Дома здравља Ваљево колегама пренео Препоруке „Националног програма подршке дојењу, породичној и развојној нези новорођенчета“. Они су прошли едукацију у клиници „Народни фронт“, под покровитељством Министарства здравља и УНИЦЕФ-а. Чине га здравствени радници који свакодневно брину о здрављу мајке и детета: гинеколози, неонатолози, педијатри, бабице и патронажне сестре. Из Дома здравља то су гинеколог др Ивана Ракић, педијатар др Ивана Ранђеловић и патронажна сестра Славица Филиповић. Најзначајнија новина овог програма је препорука да одмах после порођаја треба успоставити контакт „кожa на кожу“ мајке и бебе, као и да породиља и беба треба да проводе све време заједно у соби.

Др Ивана Ракић, гинеколог Дома здравља, објаснила је њихову улогу у подстицању дојења и значај контакта „кожa на кожу“ одмах по порођају :

-Гинеколози треба да охрабре жене пре порођаја: да им причају о користима дојења, објасне шта треба да раде и да је мајчино млеко најбоља храна за бебе, а по порођају треба да им обезбеде, ако је то могуће, контакт „кожа на кожу“ од првог сата. Контакт „кожа на кожу“ се успоставља тако што се беба одмах по рођењу, док је још гола, спусти мами на груди, беба се покрије и стави капица на главу и остави се у том положају неко време. Тај контакт је много важан јер се смањује стрес новорођенчета, повећава му се телесна температура, смањује се гликемија, успостави се правилан рад срца и дисање, односно потпуна равнотежа. Размењују се прве бактерије између мајке и детета, што је такође битно.

У Породилишту Опште болнице Ваљево припремају се велике промене за будуће породиље, најавила је др Драгица Димитријевић, шеф Неонатолошког одсека.

-Када се заврши реконструкција и опремање Породилишта и када применимо све препоруке које смо добили у Београду, породиље ће практично бити као код своје куће, а особље ће бити ту да им помогне. Прва промена је контакт „кожа на кожу“, где се беба одмах, још док се не пресече пупчаник, ставља на мамине груди. Тај први контакт би требало да траје сат времена. Наравно, подразумева се да су мама и беба добро после порођаја, да није било проблема. После тога се беба прегледа на Неонатологији пар сати и прелази у собу са мамом и тај концепт се зове „руминг ин“. Практично, мама би требало да ради све око бебе, а наше особље је ту да је обучи и помогне да се што пре и боље успостави дојење. Односно - оно што Патронажа ради код куће, ми ћемо пренети у Породилиште. Пробали смо овакав концепт, започели, али ће потпуно заживети када урадимо двокреветне собе, купатило за сваку собу итд. Нећемо инсистирати на овим променама, све ћемо полако радити и све мора бити безбедно за маме и бебе и за особље Породилишта. Ипак смо сви навикли на другачији начин рада.

Према Календару здравља прва недеља августа је светска недеља дојења, док је национална у првој седмици октобра и обично се поклапа са Дечјом недељом. Њихово обележавање представља промоцију дојења и подршку мајкама да се опредеље за овај вид исхране новорођенчета, каже патронажна сестра Славица Филиповић, која преко деценије води Школу за труднице и родитељство и додаје:

- За правилан раст и развој деце изузетно је важна природна исхрана, односно мајчино млеко. Минимално би то требало да буде шест месеци, после чега почиње дохрана немлечним намирницама, а пожељно је годину дана. Суштина је да мајка буде мотивисана за дојење, у чему је врло значајна подршка здравствених професионалаца, поготово у претпорођајној припреми. Ту припеему радимо кроз функционисање Диспанзера за жене, Поливалентне патронажне службе, Школу за труднице и родитељство, Психофизичку припрему трудница, а касније у Породилишту, где је врло битан први контакт мајке с бебом. Кроз све те припреме говоримо и о начину успостављања лактације, о техникама лактације, правилном постављању детета итд. На практичним вежбама током едукације у Београду видели смо да се контакт „кожа на кожу“ ради у високом проценту, што смо кроз презентације и кратке филмове пренели и колегама.

Светска недеља дојења се обележава у преко 170 држава, како би се повећало знање и свест о значају и предностима дојења и обезбедила подршка дојењу.