У оквиру обележавања Светског дана хране, 16. октобра, активности се усмеравају на информисање и едукацију становништва, а посебно деце и младих у циљу стицања знања, формирања исправних ставова и понашања у вези са исхраном. О храни као основној људској потреби потребно је чешће разговарати, став је и субспецијалисте из исхране здравих и болесних људи, прим. др Јасмине Лукић, из Дома здравља Ваљево. Прим. др Лукић је примаријат стекла 2005. године након чега је завршила и субспецијализацију из исхране 2007. године, председник је Одбора за јавно здравље Ваљево и секретар СЛД подружнице Ваљево. Саветовалиште за исхрану у Превентивном центру у Дому здравља Ваљево, ради петком од 7 сати ујутру, већ 16 година и води га прим. др Јасмина Лукић. У мору информација путем медија и друштвених мрежа, обичан човек је најчешће збуњен, па је из прве руке реч струке, од прим. др Јасмине лукић, субспецијалсите за исхрану здравих и болесних људи, кључна да се чује и примени. За 16 година рада Саветовалишта за исхрану у картотеку је уписано преко 5000 пацијената који су своје здравље регулисали правилном исхраном по саветима и лечењу субспецијалисте прим др Јасмине Лукић.

- Саветовалиште за исхрану које ради већ деценију ипо, посећују не само гојазни него због правилне исхране и исхране у патолошким стањима типа онколошких болести, затим пацијенти са повишеним вредностима масноће у крви, бубрежни болесници, дакле различите патологије и сви они припадају нашем саветовалишту и могу да нађу своје место у Саветовалишту за исхрану. Исхрана је важна компонента живота и важан параметар квалитета живота. Исхрана је значајна за целокупан рад примарне здравствене заштите јер се код нас сви најпре јављају. Савет о исхрани је нешто што подразумева део сваке посете пацијента лекару, јер када се заврши клинички преглед и терапија следи савет о исхрани у зависности од стања како би побољшао пацијент своје здравље и убрзао свој опоравак. Заиста се примећује помак у нашој популацији и међу суграђанима, било да је у питању најбројнија радно способна популација, било да су то деца где је велики простор за деловање, образовање и едукацију о здравој исхрани. Поред мене, ту је незаобилазно место педијатра, а место родитеља је јако важно. Старија популација скупља искуства и информације са различитих страна и ту просто имамо доста освешћености јер очекују и желе да чују реч лекара. Од првог јављања у саветовалиште прођу месеци па и године, а све резултира редукцијом телесне масе, а самим тим и свеопштег побољшања здравственог стања. Месечно око 50 људи дође у Саветовалиште за исхрану, а нових буде 8 до 10 на првом прегледу – наводи прим. др Лукић, истичући јако добру сарадњу са ендокринолозима, кардиолозима, онколозима и осталим специјалистима ЗЦ Ваљево.

Прим. др Јасмина Лукић наводи да се свест мења и расте па уочава жељу и потребу нашег народа ка здравој храни. Могућности људи да дођу до здраве хране су такође веће.

- Ја сам одувек волела пијац и кажем да је пијаца место где је у понуди шаренолико, разноврсно и свеже све оно неопходно за једну здраву и избалансирану исхрану, а свима је доступно. Ми смо да кажем још увек у једном здравом окружењу и имамо срећу да смо и окружени произвођачима хране. Здрава поврћка, здрава воћка јесте нешто што треба да буде присутно свакодневно на трпезама. Осим одабира сама припрема хране је јако важна, затим конзумирање у смислу количине и распореда оброка све утиче на крају у смислу да се добије здрав избор. Осим хране ту су и течности, а ми имамо срећу да нам је доступна питка вода доброг квалитета. Осим воде и чаја , сокови али од цеђеног вођа, а избегавати газиране напитке. Када поведемо рачуна о сваком аспекту и сваком кораку онда добијамо то здраво дете које расте правилно у здравог младог човека који је способан за репродукцију, организовану породицу која има смисла да среди своје окружење животно и на крају једног старијег човека који има хроничне болести због старости али може да их контролише – рекла је прим. др Јасмина Лукић нагласивши да је велика заблуда да је здрава исхрана скупа.

- Здрава исхрана није скупа посебно када се правилно одаберу намирнице и када се оне правилно прерађују. Избегавати пржење и поховање намирница, а самим тим је унос уља смањен. Основно је кувати и пећи, затим гриловање је добро. То су начини који су и јефтинији, али су далеко здравији него пржено – изричита је прим. др Лукић.

Што се тиче свеопште популарности суплементације у исхрани, кључан је став струке. Прим. др Јасмина Лукић каже да је суплементација некада неопходна, али искључиво под надзором лекара.

- Суплементација је потребна апостоје ситуације и здравствена стања организма када је она и неопходна. Тржиште је због доступности и присутности фармацеутске индустрије у медијима преправљено, али свакако треба разговор са лекаром обавити пре узимања било ког суплемента. У зависности од старосне доби, од патологије, од стања организма, лекар процењује на основу додатних лабораторијских анализа да ли је и који суплемент потребан. Уз сву суплементацију која је делимично потребна, увек је исхрана или редукција уз додатке кључна. Морам да кажем да је Ковид који смо имали пре четири године доста променио свест о суплементацији, посебно о Ц и Д витаминима доневши нам нова сазнања о њиховој користи. Вредност и важност витамина Д се потврдила и повећала. Дакле свакако лабораторија, разговор са лекаром, анализе и дозирање па тек онда суплементација тамо где треба без обзира на доступност и прекомерно коришћење које је евидентно - рекла је прим. др Јасмина Лукић, додајући да је у склопу превенције значајна и вакцинација против грипа уз довољно течности, довољно свежих салата и воћа као први корак ка јачању одбрамбених механизама организма.

Умереност је кључ здравља и здраве исхране и кад би се примењивала у свим сегментима било би мање посла и за лекаре. Посебно умереност се саветује у употреби соли и шећера, а избегавати претеривања јер било да је у питању редукција или претерана употреба било чега то доводи до дисбаланса и проблема. Прим. др Јасмина Лукић наводи екстреман, али успешан пример пацијента који је био редован током трогодишњег лечења на правилном редукционом режиму и за то време преполовио своју тежину са 180 на 90 килограма! Чешће у женској популацији се уочава експериментисање са рестриктивним дијетамам, суплементима и препаратима, па их све то доведе у Саветовалиште за исхрану на крају.

- Пацијенти често забораве да резултат не може преко ноћи нити за десет дана јер није тако брзо ни настајао проблем. Узајамна сарадња базирана на поверењу је кључна јер осим савета, терапије и лекова кључно је мењање животних навика на дужи временски период. Разговор је нешто што је велика ствар и један од почетака стварања поверења и спреге између мене и пацијената и почетак успешног лечења – закључила је прим. др Јасмина Лукић, субспецијалиста исхране за здраве и болесне, нагласивши да не постоји храна за коју је изричита да је никада не би јела већ управо наћи баланс у умерености конзумирања сваке хране. Пробати нешто ново и дозволити себи током прославе или неки леп ручак неуобичајен није ништа погрешно, напротив, организам кој је у рестрикцији може баш да жуди за нечиме и тиме настаје неумереност. Врло је битно осетити задовољство после конзумаије нечега и тај мир који човек осети је значајан за баланс и много је важнији од одрицања.

Медитерански начин исхране јесте најздравији, али он поред маслиновог уља и обиља рибе подразумева и сам ваздух који је лековит, а ти људи се хране на тај начин јер су им те намирнице доступне.

- Ми овде треба мало да више поведемо рачуна и убацујемо у исхрану рибу и променимо свест о томе колико је риба важна. Увек је најлакше и најбоље да се човек прилагођава оно што му је доступно у исхрани, што расте на поднебљу где је рођен јер су тада и могућности за алергијске реакције смањене, олакшано је и варење, а храна прија. Мало неког хедонизма, кад чиовек одвоји време за спремање хране, и ужива у јелу није уопште лоше ако је са мером јер то утиче на свеукупно здравље. Што се тиче заблуде да се људи гоје након остављања дувана, ту долази до ослобађања рецептора који су били блокирани никотином, како се укуси ослобађају тако и хрна више прија па се и више конзумира. Увек је воља пресудна без обзира да ли су разлози патолошки или естетски за промену ка здрављу. Свуда и на сваком месту у сваком погледу бити умерен, веровати у себ и у оно што лекар каже – закључила је прим. др Јасмина Лукић.

16. октобар – Светски дан хране, у Србији се овај датум обележава од 2001. године, а овогодишњи слоган Светског дана хране је: „Право на храну, за бољи живот и бољу будућност: да нико не буде гладан“.

Повратак на Главну страну