П од слоганом „Повежи се срцем“, представници Црвеног крста Ваљево, Завода за јавно здравље, Дома здравља и Медицинске школе заједничком акцијом на Градском тргу обележили су Светски дан срца. Анкетирали су суграђане о штетним животним навикама и поделили пропагандни материјал, а осим тога ученици Медицинске школе су заинтересованим пролазницима мерили притисак.

Славица Филиповић, струковна медицинска сестра – специјалиста јавног здравља из Службе поливалентне патронаже указала је да су један од најзначајнијих фактора ризика и код пацијената инифицираних короном обољења срца и крвних судова, а да од 2005. Србија има стратегију борбе против масовних хроничних незаразних болести, у којој се на првом месту налазе кардиоваскуларне болести. „Не можемо утицати на старост, пол, генетску предиспозицију, али је стил живота битан: неправилна исхрана, недовољна физичка активност, гојазност, стрес, штетност дуванског дима, превише конзумирање алкохола, дијабетес – све су то фактори ризика. Здрави стилови живота и редовне контроле здравља су јако битне. Подсетила бих да суграђани који немају температуру и симптоме прехладе могу да се јаве на прегледе код изабраног или другог лекара опште медицине у амбуланту Ново насеље и код лекара Медицине рада у Дом пензионера. Наши корисници радним данима од 7 до 13.30 могу продужити хроничну терапију на телефоне 064 8321 997 и 064 8321 431. То могу учинити и преко портала за пацијенте на сајту Дома здравља Ваљво. Све медицинске службе на примарном и секундарном нивоу налазе се у у служби здравља наших суграђана.“

Снежана Маринковић из Сектора за промоцију здравља Завода за јавно здравље Ваљево: „ Као партнерске организације желимо данас да скренемо пажњу шта се дешава ако се нездраво хранимо, немамо довољно физичке активности и сна, а имамо констатнтан стрес. Сигурно да ће доћи до неког окидача у нашем организму, пашће нам имунолошки одговор и може доћи до срчаних тегоба. Зато прошетајте до Пећине, до реке Градац, нађите себи дестинацију, бар 15-20 минута дневно. Истраживања су показала да људи који уносе доста масти и рафинисаног, белог шећера 20 одсто повећавају могућност за стварање срчаних проблема. Почните радни дан кашичицом меда раствореној у млакој води, направите лимунаду, имајте редовне оброке, лезите раније, одложите мобилни телефон од себе. Једино ми можемо утицати да нам здравље буде благотворније и да нам дуго траје.“

Славица Алексић, наставница Медицинске школе: „Медицинска школа је дугогодишњи партнер Црвеног крста и присутних здравствених установа, заједнички пропратимо све важне датуме. Наши ученици у оквиру предмета Здравствена нега имају Програм здравственог васпитања тако да учествују у изради здравствено-васпитних средстава, који су и овде представљени. Данас је овде њихов задатак да суграђанима мере крвни пристисак, да сугеришу факторе ризика и указују на важност здравих стилова живота којима могу ојачати своје срце.“

Александар Томић је указао да су кардиоваскуларне болести водећи узрок смртности у Србији, док је у свету 18,6 милиона смрти повезано са овим болестима, уз прогнозу да ће их до 2030. године бити чак 23 милиона. „Најзначајније је да се 85 одсто узрока кардиоваскуларних болести може спречити ако се реагује на време. Сви смо под одређеном дозом стреса због пандемије која предуго траје, што значи да треба још више да водимо рачуна о основним болестима које за ово време нисмо довољно контролисали. Никада није сувишно да се на оваквим окупљањима спомене да би одлука о престанку пушења могла бити кључна у очувању здравља, поготово са кардиолошког аспекта.“

Живимо у времену пандемије KОВИД -19 која оптерећује здравствене системе, здравствене раднике и подиже ниво индивидуалне одговорности за сопствено здравље и здравље целокупног друштва. Зато ове године, 29. септембра, кампања поводом обележавања Светског дана срца истиче значај КВБ, које су водећи узрок смрти у свету. KОВИД-19 нарочито угрожава срчане болеснике и ставља их под двоструки ризик. С једне стране, срчани болесници су већ нарушеног здравља, а ако се инфицирају вирусом САРС-KоВ-2, ризик да развију тежу клиничку слику, са често фаталним исходом је већи.

Повратак на Главну страну