П од слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“ едукативном изложбом, поделом промоматеријала и анкетирањем грађана Дом здравља, Завод за јавно здравље, Црвени крст и Медицинска школа обележили су на Градском тргу Светски дан против дуванског дима (31. мај).

Славица Филиповић, струковна сестра–специјалиста јавног здравља Патронажне службе Дома здравља Ваљево подсетила је на то какве све проблеме здрављу људи доноси употреба дуванског дима:

- Сведоци смо да све млађе генерације пробају прву цигарету: још у основној школи, већ у четвртом-петом разреду, а пушаче сусрећемо у седмом и осмом разреду. Дувански дим је шететан по целокупно људско здравље, почев од промена у усној дупљи, код респираторних органа где су најизраженије, до дигестивног тракта, срца и крвних судова. У нашим предавањима, која радимо од предшколског узраста па до најстаријих суграђана, наглашавамо да је 4-6.000 супстанци у дуванском диму штетно, а многе су канцерогене. Употреба дувана није само лоша навика него првенствено болест зависности, а с обзиром да се тако категорише и манифестује, захтева такав третман и лечење, здравствени радници су на располагању свима који желе да се одвикну од дувана. Често изгледа да то можемо сами, али нажалост није увек тако јер се ради о зависности.

Волонтери Црвеног крста и ученици Медицинске школе на лицу места су анкетирали суграђане, о чему је више говорио Александар Томић, стручни сарадник у Црвеном крсту Ваљево:

- Тема анкете су здравствене навике, превасходно везане за пушење, начин на који број конзумираних цигарета дневно утиче на њихово опште стање, као и да ли постоје други јавно-здравствени изазови које грађани перципирају као важне. То је традиционална активност, коју спроводимо и 31. јануара и 31. маја. Сутра ћемо са ученицима седмог разреда Прве основне школе разговарати о распрострањености и штетности дуванског дима. Трудимо се да склонимо „димну завесу“ са ове теме, јер дуванска индустрија покушава да је „озелени“ - да корпоративним акцијама представи производњу и конзумацију дуванског дима као еколошки прихватљиву, све оно што заправо није. На нама је да им смањимо профит тако што ћемо мање куповати и користити цигарете, како би се узгајивачи дувана преоријентисали на друге производне гране, а ми ћемо онда имати здравију животну средину и здравију заједницу.

Томић је указао на нови изазов: коришћење електронских цигарета за које не постоје процене о дугорочном утицају на здравље људи, али се зато мора превентивно деловати.

Снежана Маринковић из Центра за промоцију здравља Завода за јавно здравље Ваљево указала је на значај тимског рада у подизању свести о штетности дувана:

- Једино тимским радом можемо код људи развити свест о штетности пушења, које не угрожава само здравље појединца, већ и деце и других у окружењу. Хоћемо да подржимо људе који желе да оставе цигарете и тако дају шансу свом животу. Одавно знамо да су кардиоваскуларне болести у порасту управо због штетности дуванског дима. Јако нас радује што је смањен проценат пушача међу тинејџерима, али уз помоћ здравствено-васпитног рада који ћемо обавити заједно са партнерским установама континуирано ћемо подизати ниво свести у школској популацији.

Поред тога што доводи до бројних негативних последица по здравље, дуван има негативни утицај на нашу животну средину и тиме додатно штети нашем здрављу. Стога је ове године Светска здравствена организација у оквиру обележавања Светског дана без дувана покренула глобалну кампању под слоганом „Дуван: претња нашој животној средини“. Кампања има за циљ да подигне свест јавности о утицају дувана на животну средину: од узгоја дувана, производње дуванских производа, њихове дистрибуције и отпада који настаје у овим процесима, као и коришћењу дуванских производа.

Сваке године се у свету уништи око 3,5 милиона хектара земље ради узгоја дувана. Због тога се крче шуме, посебно у земљама у развоју. Плантаже дувана деградирају земљиште тако да оно губи способност да подржи раст било ког усева или вегетације. За производњу сваке цигарете потроши се 3,7 литара воде, а 4,5 трилиона опушака цигарета сваке године загади животну средину. Смањење потрошње дувана треба идентификовати као кључну меру за постизање циљева одрживог развоја, а не само оних који су директно повезани са здрављем и заштитом животне средине, каже се у данашњем саопштењу Института „Батут“.

Повратак на Главну страну