Juče je u našoj ustanovi održan svojevrsni kulturni događaj, koji je u vezi sa tradicijom i prošlošću Valjeva i Srbije, ali i istorijom medicine kod nas. Prvi put je u jednoj zdravstvenoj ustanovi, u našem Edukativnom centru, otvorena izložba „Valjevo 1914-1915. godine–grad bolnica“ Narodnog muzeja iz Valjeva i održana prezentacija dr Vladimira Krivošejeva „Valjevska bolnica–nova periodizacija“. U pitanju je skraćena verzija sada već čuvene izložbe o Valjevskoj bolnici, koja putuje Srbijom i podržana je od Ministarstva kulture. Inicijator ovog događaja dr Zaven Der Hazarjan, direktor Doma zdravlja, u prigodnoj uvodnoj reči je, između ostalog, istakao:

- Sa početkom Balkanskih ratova, Velikog rata i humanitarnih katastrofa u Srbiji, rađali su se novi junaci rata koji nisu nosili oružje u ruci, koje je vodila jedna nova ideja:ideja humanizma i samarićanstva. Rodili su se heroji i heroine čovekoljublja i humanosti u belim mantilima i uniformama. Glas humanista nadjačao je ratničke trube, njihov moral nadvisio je „podvige“ vojskovođa, generala, kraljeva i političara... U Balkanskim ratovima dominiraju povrede nastale puščanom municijom (85%), ređe su eksplozivne povrede (14%), a povrede hladnim oružnjem manje od 1%... Jedna od hirurških novina do kojih je došlo srpsko zdravstvo jeste aktivan stav prema ratnoj rani, kao i prema povredama glave, lica i trbuha. Za bitan napredak u vojnoj hirurgiji srpskoj medicini priznanja su odali svetski kongresi u Berlinu, Petrogradu i Londonu 1913. i 1914. godine. U Velikom ratu 1914-1918. je dinamičan preobražaj shvatanja karakteristika ratne rane čiji se karakter promenio za nepunih godinu dana. Na neophodnost aktivnog stava u lečenju ratne rane ukazali su srpski ratni lekari još u balkanskim ratovima, to je bio zaključak i velikih kongresa u Parizu (1917) i Briselu (1918) u toku Prvog svetskog rata, ali mišljenje svetskih hirurga teško se menjalo. Vrhunski rezultati srpske hirurgije u Balkanskim ratovima nisu bili dovoljno zapaženi iz više razloga: neposredno se nadovezala kataklizma svetskog rata i srpska nacionalna katastrofa; došlo je do promene karaktera ratne rane zbog promena u vojnoj tehnici i taktici.

Prvi put je u javnosti istoričar i direktor Narodnog muzeja Valjevo dr Krivošejev predstavio podelu istorijskog događaja „Valjevska bolnica“ na pet perioda, koju je pripremio zajedno sa dr Aleksandrom Nedokom, hirurgom u penziji i poznatim našim istoričarom medicine. Dr Nedok je, inače, recenzent izložbe „Valjevo 1914-1915. godine–grad bolnica“ i pratećeg kataloga.

- Ovo je prvi put da izložbu, iako je direktno vezana za zdravstvo, prezentujemo u jednoj zdravstvenoj ustanovi i da iskoračimo iz ustanova kulture među zdravstvene radnike, što je inače veoma logično jer su sanitet i zdravstvo ovde ključne teme. Predstavljamo nova otkrića do kojih se došlo prilikom pripreme izložbe, kada smo uočili neke opšte nedostatke proučavanja događaja zvanog Valjevska bolnica. Naime, Valjevska bolnica je posmatrana kao jedan celovit istorijski period (jul 1914-oktobar 1915), tako da mnoge stvari smeštene u taj period, a koje su se događale u kratkom vremenu, bile su nelogično povezane. Tek kada smo uradili novu periodizaciju tog istorijskog događaja koji je trajao 15 meseci, mogli smo neke kockice stavimo na svoje mesto. Sa medicinskog stanovišta, period Valjevske bolnice može se podeliti na tri potperioda: hirurški, epidemiološki i rekovalenscentski. Sa vojno-političkog stanovišta hiruški period može se podeliti na tri potperioda vezana za ofanzive austrougarske vojske. Prvi je u vreme prve ofanzive (jul-avgust) i može se smatrati periodom očekivanih teškoća, kada se odolevalo izazovima. Drugi je trajao od septembra do novembra, kada su u vreme druge austrougarske ofanzive kapaciteti bili prepuni, a treći predstavlja vreme evakuacije i formiranja austrugarskog sanitetskog centra ( novembar-decembar).

Iz prezentacije Vladimira Krivošejeva saznali smo da je Valjevska bolnica ranije posmatrana kao celovit period koji je trajao od kraja jula 1914. do polovine oktobra 1915. godine, da je njegova odlika stradanje u epidemiji pegavog tifusa, ali da nisu izdvajane činjenice koje se odnose na vreme pre epidemije, dok je trajala i posle epidemije. U novoj periodizaciji Hirurški period trajao je od jula do decembra 1914. godine, Period epidemije od decembra 1914. do maja 1915. dok je Period oporavka trajao od maja do oktobra 1915.