Значај организованог скрининга у превенцији рака грлића материце
У Поводом Европске недеље превенције рака грлића материце, У Едукативном центру Дома здравља Ваљево одржана је конференција за новинаре на којој су се јавности обратили лекари специјалисти Службе за здравствену заштиту жена: начелник др Милан Мирковић, др Ивана Ракић и др Душко Антонић. Тема је био организовани скрининг на карцином грлића материце, као изузетно значајан вид превенције протиов опаке болести, који Дом здравља Ваљево спроводи од 2013. године као један од 18 домова здравља у Србији укључених у овај програм Министарства здравља. Истакнуто је да је карцином грлића стопостотно излечив ако се открије на време. Начелник Службе др Милан Мирковић указао је на досадашња иксуства Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Ваљево у овој области:
-Наша служба се овим скринингом озбиљно бави већ годинама, још од 2010, када смо то радили као сопствени пројекат, а од 2014. учествујемо у националном скринингу. У нашој земљи годишње 300 до 900 жена изгуби живот због ове болести, инциденца обољевања је 12-35 жена на 100 хиљада. Не можемо се похвалити поређењем са земљама у окружењу по овом питању, а такође се не можемо похвалити ни одзивом пацијенткиња. Имамо искуства још од 2010. године, када смо самостално, као служба Дома здравља Ваљево, организовали скрининг за наш град, а тај одзив се није променио на боље ни у периоду од 2014-2016. године. То је, отприлике, четвртина од броја упућених позива. Национални скрининг се у многим уређенинм државама спроводи већ неколико деценија, док је код нас од 2013, тако да сматрамо да ће се озбиљним системским приступом свих служби тај проценат из године у годину повећавати, а инцидентност и проценат обољевања смањити. Користим прилику да позовем жене да закажу преглед у нашој служби.
Др Душко Антонић, координатор скрининга рака грлића материце у нашој установи, изнео је податке од 2015. до 2016. године.
-Укупно смо позвали 11.182 жене, од чега се на преглед одазвало 2.696. Пред крај године имали смо друго позивање жена које се нису одазвале, њих 8.476. У овој години позвали смо жене од 1958. до 1966. годишта и од 1974-1981. Добар налаз Папа тестова био је код 2.259 жена, са позитивним налазима са блажим степеном оштећења 315 жена, са интраепителним лезијама нижег интензитета које би моглу да доведу до карционома кроз неко време ако се не би лечиле имали смо 71 жену, што је скоро дупло више него у претходној години. Са Х-СИЛ тј. предканцерогеном лезијом било је 13 жена, док је у 2015. било 7. У последњих годину дана преко Папаниколау теста нисмо пронашли карцином. Инциденца обољевања жена у Србији је 50,5 жена на 100.000, смртност 19,2 жене. У трећој години позивамо жене од 1966-1973. годишта, овом приликом их позивамо да се јаве нашој служнби и уколико не добију позив. Србија је на трећем-четвртом месту по учесталости овог карцинома у Европи, а први смо од бивших југословенских република.
Др Ивана Ракић се укључила у скрининг пре шест месеци када се вратила са цитолошке специјализације.
-Раку грлића, чији је узрочник хумани папилома вирус, доприносе честе инфекције, рано ступање у сексуалне односе, честе промене партнера, као и лоша хигијена. Једна дневно жена умире, а четири оболи, превенција је неопходна. Одзив јесте слаб, али ми немамо увид у прегледе у приватним поликлиникама и ординацијама, а дешава се и да предузећа попут Поште и банака прегледе својих запослених обављају у Београду, тако да немамо комплетне податке.
Начелник Мирковић је указао да служба сваки контакт са пацијенткињама и медијима користи за информисање, промоцију и позивање на скрининг, али да никога није могуће натерати да дође на преглед. Постоји пример скандинавских земаља које завршавање појединих административних процедура условљавају изласком на превентивне прегледе, тако да код њих карцином грлића материце одлази „у историју“. Треба пронаћи начин како да се стимулишу суграђанке да дођу на прегледе. Др Мирковић је напоменуо да је Гинекологија Дома здравља добро опремљена, али да нема довољно лекара тако да су гужве и чекања неминовна.
На данашњој конференцији најављено је да ће у Србији бити 15 централизованих лабораторија за очитавање резултата скрининга, а да ће Дом здравља Ваљево и Служба гинекологије бити носилац анализе резултата за подручје Шапца, Лознице и Ваљева. Оваква информација довољно говори о рејтингу Службе за здравствену заштиту жена наше установе. Сви Папа-Николау тестови биће послати у цитолошку одинацију Дома здравља Ваљево где ће се вршити њихово бојење, припрема за читање и очитавање. Ту су три микроскопа и пратећа апаратура за припрему узорака, а служба има и одличну колпоскопску апаратуру. Пет специјалиста, гинеколога-акушера има преко 15.000 датих услуга, што је далеко изнад републичког просека и препорука ресорног министарства, док су две докторке на специјализацији и представљаће драгоцену подршку када заврше.