Овогодишње искуство у раду наше Службе хитне медицинске помоћи говори да високе температуре утичу на метаболизам, првенствено хроничних болесника, док се стиче утисак да су здрави суграђани све боље информисани и умеју да се заштите током врелих дана. Ипак, број позива и интервенција је повећан и само у преподневној смени у понедељак Хитна помоћ је имала 24 интервенције на позив углавном старијих суграђана. У изјави за ТВ Вујић специјалиста ургентне медицине др Гордана Лазовић пренела је ситуацију у последњих неколико веома топлих дана:

-У току врелог таласа није било колапса нити интервенција на јавном месту. Претпостављам да су људи добро информисани, доста упозорења стиже и преко медија, тако да су добро припремљени за овакву ситуацију. С друге стране, хронични пацијенти, поготово цереброваскуларни и кардиоваскуларни болесници, брзо „искоче“ из редовног ритма и њима је потребна помоћ. Нисмо имали топлотних удара и колабирања на јавним местима, што је стварно интересантно, али је зато било топлотне исцрпљености код старијих хроничних болесника због боравка у претоплим просторијама. Пријављују нам малаксалост, да „не могу на ноге“, губитак апетита, практично су дехидрирали због изложености топлоти и неуношењу довољно течности, а здравље им је иначе нарушено.

Др Лазовић је суграђанима препоручила да у току дана са изузетно високим температурама мање физичког рада, више одмора, боравак у проветреним или климатизованим просторијама, уношење довољно течности, лагано облачење и слично. Све то може смањити проблеме и погоршање стања хроничних болесника. Такође није добро нагло расхлађивање, улазак у изузтно климатизоване просторије са великом разликом између спољашње и унутрашње температуре.