Д анас је у Дому здравља одржана комеморација др Миливоју Симовићу, гинекологу, некадашњем директору установе и начелнику Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Ваљево, који је преминуо у уторак. Комеморацији су присуствовали и градоначелник Слободан Гвозденовић, заменик градоначелника Драган Јеремић и председник Скупштине Милорад Илић. Пред руководством Града Ваљева, бројним колегама из Дома здравља, Опште болнице и других градских установа, о др Симовићу говорио је његов дугогодишњи сарадник, директор Дома здравља др Завен Дер Хазарјан:

-У свом животном веку др Симовић је константно учио, напредовао и обављао многе одговорне послове у здравству. Од свега остају успомене на доброту, несебичност, правичност, скромност, дружељубивост, чистоту морала, човекољубље, уздржаност, ревност у послу. Не говорим ово зато што је обичај да се о покојницима говори само оно што је добро и што их је красило, говорим оно чега се сећам. Др Симовић је заиста био изузетан колега, добар сарадник, примеран и одмерен, одан својој породици. Истинољубив и праведан човек, са много врлина – човек достојан поштовања. Његови најближи могу бити поносни што су га имали за супруга, оца, деду и рођака. Ми остали можемо бити поносни на то што смо у њему имали доброг другара и колегу.

Др Миливоје Симовић рођен је 1954. године у Фочи, где ја завршио основну и средњу школу. Медицински факултет завршио је у Новом Саду, након чега се запослио у Служби гинекологије Опште болнице Фоча. Крајем осамдесетих година прошлог века запошљава се у Заводу за здравствену заштиту радника „Крушик“, где завршава започету специјализацију из гинекологије и ради као гинеколог. Био је директор Завода од 2000-2004. године, када прелази у Дом здравља Ваљево и бива начелник Гинекологије до 2009. године. У мају 2011. постаје први директор Дома здравља након гашења Здравственог центра и на тој дужности био је до јула 2015. У младости се бавио спортом и новинарством, био је велики заљубљеник у музику. Сахрањен је данас на Новом гробљу у Ваљеву, уз звуке песме Драгана Стојнића „Била је тако лепа“.