Акцијом у Техничкој школи Ваљево, најбројнијој средњој школи у нашем граду, Дом здравља, Општа болница, Завод за јавно здравље, Црвени крст и Медицинска школа заједнички су обележили 29. септембар, Светски дан срца. Имајући у виду овогодишњи слоган „Ојачајте своје срце“ и циљ СЗО да укаже да од болести срца и васкуларног система није више поштеђена ни млађа популација, акција је била окренута младима, стављајући у први план значај физичких активности за кардиоваскуларни систем. Екипе Патронажне службе Дома здравља, Центра за промоцију здравља ЗЗЈЗ, Црвеног крста и Медицинске школе у централном холу школе поставили су штандове на којима су ученици анкетирани о животним навикама, давани су им савети за здраве стилове живота, али је мерен и крвни притисак онима који су то желели. Истовремено, пионири Ватерполо клуба „Ваљево Горење“ имали су тренинг на базену Техничке школе, како би уз медијску пажњу, дали пример својим вршњацима колико је значајно бавити се неким спортом. Управо о томе, али и о правилној исхрани, у изјави за медије говорила је педијатар др Ивана Ранђеловић из Школског диспанзера Дома здравља:

-Заблуда је да од кардиоваскуларних болести обољевају само старије особе, у великом ризику су и деца. Неке болести се наслеђују, а неке се стичу усвајањем нездравих животних навика: неправилном исхраном и гојазношћу, смањеном физичком активношћу и изложеношћу дуванском диму итд. Школској деци је неопходно да имају физичку активност пет пута недељно, бар по пола сата, у случају да је умереног интензитета, или три пута недељно ако је јачег темпа. Све испод тога је мала физичка активност која временом доприноси гојазности и повећању ризика од кардиоваскуларних болести у зрелијем добу. У исхрани треба свести на најмању могућу меру засићене масноће, транс масти, смањити унос соли, а повећати унос свежег воћа и поврћа. Запажамо изузетан пораст гојазности код деце школског и предшколског узраста и деформитете кичме. Веома је важно и деци редовно мерити крвни притисак, најмање једном годишње. Нормалан притисак за децу није исти као код одраслих, код њих никада не сме износити више од 120 са 80 мм живиног стуба, чак ни код адолесцената. Апелујемо на родитеље деце која се баве спортом да се јаве на лекарске прегледе, да се изврше све претраге, јер непрепозната срчана болест у најмлађем узрасту доводи до изненадних, напрасних смрти код младих људи за које мислимо да су здрави.

Поруке усмерене ка превенцији код младих упутио је и др Душан Ружичић из Одсека кардиологије са коронарном јединицом Службе за унутрашње болести Опште болнице Ваљево. - Примећено је да се фактори ризика који узрокују настанак срчаних обољења јављају још у школском добу тако да је циљ превенција, односно рано откривање потенцијалних болесника са кардиоваскуларним болестима. Податак да је прошле године од ове болести у свету умрло 57 милиона људи, говори о пандемијском карактеру. У нашој земљи од акутног коронарног синтрома прошле године умрло је око 25.000 људи, што говори да је стопа морталитета 43 на 100.000 становника. У Општој болници Ваљево имали смо 317 оболелих од акутног инфаркта са елевацијом, што значи да су ти људи одмах збринути у ангиосали где су им имплантирани стентови. Такође, преко три стотине болесника са осталим формама коронарне болести тражило је помоћ на кардиологији, а број болесника са хипертензијом се свакодневно повећава. Раније схватање да инфаркт миокарда захвата само старије становништво, само мушкарце и особе у развијенијим деловима света промењено је, због чега треба повести рачуна о факторима ризика. На старост и пол не можемо утицати, али зато на све остало итекако можемо те правилна исхрана, физичка активност, животне навике и хипертензију регулишемо усвајањем добрих навика. Циљ је ангажовати младе људе да крену са здравим стиловима живота, да воде рачуна о исхрани и да имају редовну физичку активност, по могућству да се баве спортом, пре свега бзичним спортовима као што су пливање и атлетика.

Главна сестра Патронажне службе Дома здравља Весна Павловић најавила је да да ће Дом здравља добити педијатра специјалисту спортске медицине: - Град Ваљево јепрепознао, на иницијативу Дома здравља, да нам је потребан дечји лекар специјалиста спортске медицине. Према сугестијама референтних установа, као и због показатеља које добијамо од установа као што је Институт за јавно здравље «Батут», који говоре да већ једна трећина популације старије од 19 година има тегобе кардиоваскуларног система, схватили смо да треба још више да учинимо за здравље најмлађих. Дом здравља ради на томе да оснажи породицу и све снаге усмери на здравље деце како би израсли у квалитетне и здраве људе. Дакле, Дом здравља ће определити једног педијатра из спортске медицине, а његову специјализацију ће финансирати Град Ваљево. То је веома значајно јер ћемо у будућности имати лекарске стручне прегледе деце спортиста. Наша порука је да је свака физичка активност добра и да је то, уз довољно сна, довољно одмора и ослобађање од стреса предуслов за добро здравље.

Нутрициониста-дијететичар Снежана Маринковић из Одсека за промоцију здравља Завода за јавно здравље Ваљево подвукла је значај правилне исхране и редовних оброка код деце и младих, као и значај заједничких напора целе заједнице на превенцији незаразних болести. Зорица Јовановић из Црвеног крста Ваљево указала је на анкету која је ова организација спровела међу средњошколцима о животним навикама. Ове године Светски дан срца обележава се под слоганом „Ојачајте своје срце”, наглашавајући значај здравих стилова живота, као и значај превенције и контроле фактора ризика за настанак болести срца и крвних судова у свим популационим групама. Заблуда је да од болести срца и крвних судова обољевају само старије особе, особе мушког пола и економски развијенији делови становништва. Данас ниједан становник наше планете није поштеђен од болести срца и крвних судова, без обзира на то где живи, којег је пола, узраста и социјално-економског статуса. Деца представљају посебно ризичну категорију за појаву болести срца и крвних судова. Болести срца и крвних судова могу да се јаве и пре рођења, а ризик расте током детињства усвајењем лоших животних навика, као што су неправилна исхрана, недостатак физичке активности и изложеност дуванском диму.