Дом здравља Ваљево један је од 17 у Србији у којима се од 2013. године спроводе организовани превентивни прегледи на рак грлића материце у оквиру националног скрининга. У 2017. године скринингом су била обухваћене жене од 1966-1973. годишта: позвано је 3036 жена, а одазвало се њих 962, код којих је урађен Папаниколау тест. На конференцији за новинаре поводом Европске недеље борбе против рака грлића материце др Ивана Ракић, гинеколог Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља, изнела је резултате скрининга у протеклој години.

-Од жена које су одазвале њих 833 је имало нормалне резултате, а 86 је било позитивно: на интраепителнe лезијe неодређеног типа „аскус“ и „аскус ејџ“ 39 и на „агус“ 33, блажи степен оштећења откривен је код 13 жена, висок степен (преканцерозна лезија) код 4, а карцином „ин ситу“ (појава рака у површинском делу ћелија грлића материце) код једне. Урађене су 64 биопсије. Ове године биће обухваћено дупло више годишта, од 1954-1961. и од 1976-1993. Не можемо се похвалити одзивом пацијенткиња јер на превентивни преглед дође петина жена од броја упућених позива, када сумирамо све ове године. Позивамо их да дођу на превентивне прегледе јер раним откривањем промена на грлићу већи је проценат излечења и спашавања живота. Ако се открије на време потпуно је излечив. Овај канцер обувата 16 одсто од свих гинеколошких канцера али је његова прогресија спора: од прве промене до настанка површинског карционома може проћи од 5 до 20 година. За то време може се урадити скрининг и спречити развој инвазивног карцинома. Жене које једном у три године ураде скрининг дест пута смањују ризик од развијања карционома грлића материце.

Др Ракић је навела и фактори који могу довести до настанка рака грлића материце. Међу најзначајинијима су касна прва менструација, рана прва трудноћа, велики број порођаја и побачаја, а највећа повезаност је са инфекцијом хуманим папилома вирусом (ХПВ). Утврђено је ДНК анализом да код 90 одсто жена заражених ХПВ-ом, које имају неоплазије грлића материце, директан је узрочник тај вирус. Такође утичу и социоекономски статус и етничко порекло, где социокултуролошке навике имају знатан утицај на сексуалне навике и репродуктивне карактеристике. Код употреба хормонских препарата постоје опречна мишљења, сматра се да дуготрајна употреба оралне контрацепције представља фактор ризика. Правилна исхрана и физичка активност смањују ризик, док породична анамнеза такође има утицаја.

-Служба за здравствену заштиту жена тренутно има само три лекара (два су тренутно на специјализацији из гинекологије), а број прегледа је повећан, тако да позивам суграђанке на стрпљење и разумевање. Истовремено подвлачим да треба да се одазову на скрининг, заказаћемо им термин и све ће бити прегледане. Желим да истакнем да је планирано 15 централизованих лабораторија у Србији које ће читати резултате, а једна од њих ће бити Дом здравља Ваљево – за подручје Шапца, Лознице и Ваљева, што је велико признање за Службу за здравствену заштиту жена и целу установу. Постојећа цитолошка лабораторија је добро опремљена, у њој раде два обучена цитолога и један цитоскинер (постојећи лекари).

Србија у Европи заузима треће место по учесталости карцинома грлића материце, али прво место у региону у односу на бивше југословенске републике. Према подацима Регистра за рак Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут” сваке године се у просеку региструје 1200 новооболелих жена од рака, док свака четврта изгуби живот.