Од почетка октобра 2017. године, закључно са 26.2.2018. године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 2670 случајева малих богиња, од којих су 1332 лабораторијски потврђена у Институту Торлак. Најмлађа оболела особа је стара 15 дана, а најстарија 65 година. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа (94%) је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса. Од укупног броја оболелих, 33% је било хоспитализовано или је хоспитализација у току. Од тежих компликација малих богиња регистровано је запаљење мозга код једне и упала плућа код 301 оболеле особе.

Дана 27.12.2017. године Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. То је први смртни исход од малих богиња регистрован после 20 година у Србији. Дана 3.1.2018. године Клинички центар у Нишу пријавио је смртни исход код детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Дана 22.1.2018. године евидентиран је смртни исход код пацијенткиње рођене 1997. године која је била хоспитализована у Инфективној клиници у Нишу. Дана 19.2.2018. године Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смртни исход код особе узраста 45 година из Београда. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. Према подацима Клинике за инфективне и тропске болести у Београду смртни исход од малих богиња регистрован је код особе рођене 1988. године, код које је такође у клиничком току болести дошло до развоја запаљења плућа.

Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23.10.2017. године и до 26.2.2018. године на наведеној територији регистровано је 326 оболелих особа. Од почетка новембра 2017. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (973 оболела), града Краљева (247 оболелих), града Ниша (561 оболели) и општине Бујановац (20 оболелих), а од почетка децембра 2017. године и на територији града Смедеревска Паланка (два оболела) и општина Велика Плана (седам оболелих), Бојник (65 оболелих) и Бор (пет оболелих).

Од почетка јануара 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (29 оболелих), града Лесковца (70 оболелих), града Смедерева (13 оболелих), општине Сурдулица (126 оболелих), општине Шабац (28 оболелих), насељу Меховине на територији општине Владимирци (три оболела) и селу Житни Поток на територији општине Прокупље (девет оболелих).

Од почетка фебруара 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији општина Тутин (54 оболела), Ваљево (20 оболелих), Прешево (девет оболелих) и Власотинце (16 оболелих).

Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Врању (два оболела) и Руми (три оболела). Случајеви оболевања од малих богиња регистровани су и у Суботици (два), Врању (тринаест), Крушевцу (четири), Трстенику (један), Чачку (један), Ужицу (два), Неготину (један), Књажевцу (један), Руми (два), Сремској Митровици (два), Новом Пазару (дванаест), Пироту (девет), Димитровграду (два), Белој Паланци (један), Лебанима (један), Медвеђи (један), Владичином Хану (петнаест), Крагујевцу (два), Тополи (један), Љигу (један), Мионици (један), Јагодини (три), Владимирцима (један), Богатићу (два) и Пожаревцу (један).

Од 9.10.2017. године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Републике Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица).

У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на територији Републике Србије интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.

Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја, а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике.

Са развојем актуелне епидемиолошке ситуације Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” ће предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама СЗО, из којих је проистекао и усвојени план одстрањивања морбила у Србији.

www.batut.org.rs