Превенција најважнија у сузбијању рака грлића материце
Е вропска недеља превенције рака грлића материце ове године обележава се од 20. до 26. јануара, у циљу унапређења информисања и ставова о овој болести, начинима превенције и значају раног откривања јер је болест тада излечива. Тим поводом је о једном од најчешћих обољења женске популације у нашој земљи говорила др Ивана Ракић, гинеколог-акушер Службе за здравствену заштиту жена Дома здравља Здравственог центра Ваљево.
- У Србији од рака грлића материце годишње оболи око 1500 жена, од којих свака четврта умре. Водећа смо држава Европе по инциденци ове болести, односно по броју оболелих на 100 хиљада становника. У 2003. години инциденца је износила 27,3 посто, да би 2008. пала на 20,9 јер су почели организовани скрининзи, па је то дало резултат. Познато је да у 99,7 посто случајева карцином грлића материце изазива Хумани папилома вирус (ХПВ). Врло је доступно наћи решење за превенцију овог обољења јер када жена дође на колпоскопски или обичан гинеколошки преглед узме се брис грлића, који се после обрађује у лабораторији и посматра на цитолошком препарату под микроскопом. Преглед је безболан и кратак, за жену је практично комфоран. Међутим, наше жене ретко долазе код гинеколога, после порођаја прође до десетак и двадесет година да се не појаве, тако да је ово једна од прилика да их позовемо да се прегледају бар једном годишње. Превентивним гинеколошким прегледима утичемо да се болест открије у раној фази и да не дође до развијања карцинома грлића материце. А од пандемије коронавируса крива дистрибуције рака грлића се помера ка све нижим годиштима – наводи др Ракић. Дом здравља организује опортуне и организоване скрининге. С обзиром на то да организованих скрининга (с позивањем на кућне адресе по годиштима) нема последњих десетак година, др Ракић каже да Гинекологија Дома здравља женама које дођу на преглед ради колпоскопију и Папа тест. У прошлој години је урађено око 2900 колпоскопија, од тога око 850 скрининга. - ХПВ-а има преко 400 врста, од чега је високо онкогених петнаестак и они изазивају карцином. Ови други праве вирусне брадавице и промене на кожи и слузокожама, како гениталног дела, тако и усне дупље и ларинкса. Сви одрасли су дошли у контакт са тим вирусом макар једном у животу, тако да је 80 посто популације прокужено, с тим што се организам за пар година, ако има природни имунитет, одбрани и вирус се излучи из организма. Последице могу бити кондиломи на кожи и слузокожи јер се најчешће преноси сексуалним путем, али може бити и додиром коже на кожу. Те вирусне брадавице се виде и лако откривају, али испод њих могу постојати нови слојеви вируса који изазивају карцином грлића. Зато је неопходно да се жене јављају на време, да бисмо сагледали те промене, благовремено лечили или хируршки остранили, тако да жена може имати нормалан репродуктивни период и, на крају крајева, преживети. У Србији је 2022. године почела вакцинација против хуманог папилома вируса о трошку Републичког фонда здравственог осигурања за узраст од 9 до 18 година. - У сарадњи са Педијатријом Дома здравља препоручујемо да се сва млађа популација, од 9 до 15 година и преко 18 година имунизује, с тим што се узраст од 9 до 15 година вакцинише у две дозе на Педијатрији, а преко 18 година долазе код нас. У питању је „Гардасил“, вакцина која садржи девет сојева, углавном су то они најопаснији, који изазивају карцином грлићa. Вакцину би требало би да приме сви они који још нису ступили у сексуалне односе, мада могу и касније, препоручује се и дечацима и девојчицама. Одзив је различит, у сарадњи са Заводом за јавно здравље држали смо и трибине по школама, мада се све више мајки и мојих познаница интересује, питају да ли њихова деца да приме вакцину, колико је безбедна... Потпуно је безбедна, у свету се појавила још 2006. године, тако да је свим срцем препоручујем. Гинеколошка служба Дома здравља располаже цитолошком лабораторијом са најсавременијим апаратом за бојење плочица и микроскопима. Очитавање плочица раде три цитолога, од чега су два супервизора – лекари Гинеколошке службе Дома здравља.