У Србији се у периоду 19. до 25. маја 2025. године, под слоганом „Чувам своје зубе, поносим се осмехом”, обележава 35. Недеља здравља уста и зуба. Ова кампања се традиционално реализује од 1991. године, како би се указало на значај оралног здравља и могућности превенције болести уста и зуба. Циљ ове кампање јесте да се укаже на значај оралног здравља и на могућности превенције оралног здравља., а осим ове недеље Служба стоматологије, Дома здравља, Здравственог центра Ваљево је посветила цео мај месец одржавању низа превентивних и едукативних активности у сарадњи са Службом патронаже и ЗЗЈЗ. У оквиру тих активности обишли су све вртиће и предшколске групе у свим школама у градскојкао и сеоској средини. Са најмлађим суграђанима су рађене едукативне радионице како би им показали и указали на значај оралног здравља. До краја маја у плану су посете још Каменици и Котешици.

- Циљ нам је да се приближимо сваком појединцу, породици и заједници да се укаже на могућности превенције као и да се да до знања да је сваки каријес, парадонтопатија, губитак зуба и ортодонтске аномалије, да су то велики здравствени проблеми, али и социо економски проблем - навела је др Снежана Ђурић начелник Службе стоматологије Дома здравља, Здравственог центра Ваљево.

Обилазећи популацију деце др Ђурић има увид у свест о здрављу уста и зуба код педијатријске популације, а кроз три деценије клиничког рада има увид у право стање оралног здравља како најмлађих тако и старије популације.

- Орално здравље на жалост нам је лоше јер немамо свест о здрављу уста и зуба као значајној карици читавог здравственог стања. Родитељи када иду код педијатара по позиву одазивају се редовно, али код стоматолога је то реткост. Постоји страх наравно, али морамо бити свесни ризика по целокупно здравље. Процене ризика на каријес које обављамо у другој години, затим проценат ризика за ортодонтске аномалије у 8 или 12 години, као и парадонтопатију у 14 години живота, указују на параметре који су код целокупне популације повећане и то је сигнал да је стање лоше. Тренутно се ради Национални стоматолошки програм јер су процене ризика указале на потребу за повећаним бројем стоматолога по глави становника. То је један од пробелма са којим се наша струка суочава јер је по једном лекару велики број 1700 пацијената. Ако упоредмо период од 90. година када се у свим основним школама деци стављао на располагање стоматолог и садашњу ситуацију када то није случај јасно је зашто имамо повећане ризике и свеукупно лошије стање оралног здравља и код деце и код одраслих. Уочено је да је грешка што су неке амбуланте по школама затворене и да је то био најбољи рад са децом. Данас имамо ситуацију да по лекару дође 1700 пацијената и то значи по два дана недељно друга установа плус саветовалиште, а то није рад који има планску посвећеност оралном здрављу сваком детету понаособ - рекла је др Снежана Ђурић.

Др Ђурић је нагласила да је орална хигијена основ очувања здравља уста и зуба.Такође морамо водити рачуна да она буде правилна, дакле, од беба до најстарије популације зуби морају да се перу редовно ујутру и увече ,а да се уста након оброка барем испирају водом.

- Морамо да знамо да није само ставити пасту и четкицу у уста прање зуба већ процес од пар минута. Морамо имати одговарајућу ефикасну технику прања уста и зуба, а пошто смо у обданишту и по школама ми им кажемо разумљиво, саветујемо методу у правцу ницања зубића. Како кажемо- “како пада киша - тако трава расте!” што они памте. Други велики проблем је исхрана и проблематика код мале деце циркуларног каријеса као последице дугих подоја и презаслађене хране и напитака - изричита је др Ђурић додајући да сваки зуб И површина у устима морају да се перу. Саветовалиште Службе стоматологије ради тако што позива целокупну популацију од беба од 6 месеци па до осталих старосних групација. Др Ђурић наглашава као обавезу да се код стоматолога долази два пута годишње на контролне прегледе, те да деца не треба да долазе код стоматолога први пут кад их зуб заболи,а као већу заблуду истиче да млечни зуби нису битни јер су замењиви.

Стоматологија је јако скупа грана медицине, али према РФЗО-у, бесплатне стоматолошке услуге имају деца до 18.године, студенти до 26., затим труднице И породиље до годину дана детета, као И старији људи изнад 65. године уз одређену партиципацију.

Кључне чињенице о оралном здрављу

• Процењује се да болести усне дупље погађају скоро 3,7 милијарди људи.

• Орално здравље доприноси укупном здрављу и квалитету живота појединца, а оралне болести могу проузроковати бол, поремећаје функције жвакања и говора, као и психолошке проблеме, те могу дугорочно штетно утицати на укупно здравље и благостање.

• Нелечени каријес на сталним зубима је најчешће обољење уста и зуба.

• Светска здравствена организација процењује да тешки облици пародонтопатије погађају више од милијарду људи широм света, а главни фактори ризика укључују неадекватну оралну хигијену и употребу дувана.

• Малигна обољења усне дупље су по учесталости 13. најчешће малигно обољење у свету.

• Повреде уста и зуба погађају око милијарду људи широм света, са учесталошћу од 20% код деце узраста до 12 година.

• Оралне болести у највећој мери погађају најугроженије и најсиромашније популације. Људи ниског социоекономског статуса су у већем ризику да оболе од оралних болести и ова повезаност остаје током целог животног циклуса.

• Већина болести уста и зуба узроковане су употребом дувана, конзумирањем алкохола и нездравом исхраном богатом слободним шећерима, које су заједничке за друге незаразне болести, укључујући кардиоваскуларне болести, рак, хроничне респираторне болести и дијабетес.

Повратак на Главну страну