Обележена Светска недеља дојења

Свечаном радионицом Школе за труднице и родитељства, која се у нашој установи одржава већ 12 година, Дом здравља Ваљево је обележио Светску недељу дојења. Циљ догађаја у организацији Службе поливалентне патронаже била је промоција дојења и мајчиног млека, као најбоље хране за правилан раст и развој новорођенчета. Полазницама актуелне групе презентације су одржале педијатар др Валентина Марковић из Дечјег диспанзера Службе за здравствену заштиту деце и ВМС-специјалиста јавног здравља Славица Филиповић, а обратили су им се и психолог Живана Пантић и главна сестра Патронаже Весна Павловић. Др Марковић указала је на све предности дојења за бебу и мајку:

-Трудимо се да кроз Дечји диспанзер, а претходно кроз Школу родитељства, као и неке друге начине, информишемо будуће мајке о значају њиховог млека. Дојење је, пре свега, од изузетног значаја за бебу, јер је мајчино млеко по саставу и карактеристикама идеално за бебу и њен још неразвијени дигестивни тракт. Нутритивни састав мајчиног млека подрзумева хранљиве састојке у оптималним концентрацијама, тако да незрео дигестивни тракт новорођенчета може у великом проценту да све то ресорбује и максимално искористи за развој и раст у првим данима живота. Ненутритивне карактеристике су такође изузетно битне и оне подразумевају заштиту бебе, односно њеног организма од инфекција зато што се у мајчином млеку налазе антитела, антигени који поспешују имуни систем. Бебе које су на мајчином млеку ређе су болесне, ређе имају респираторне и уринарне инфекције, упале средњег уха, код њих се ређе јавља дијабетес. Код мајки које доје ређа је појава карцинома дојке, јајника, остеопорозе, брже скидају телесну тежину после порођаја и код њих се ређе јавља дијабетес.. Велики је значај дојења за емоционално и интелектуално сазревање новорођенчета јер се дојењем осећају сигурне и заштићене. Са економског аспекта значај је за целу породицу, као и здравствени систем, јер родитељи не морају да купују адаптиране формуле и вештачка млека, а с обзиром да су мајка и беба ређе болесне избегавају се и трошкови лечења – закључује др Марковић.

Патронажна сестра Славица Филиповић је иницијатор и од почетка руководилац Школе за труднице и родитељство:

-Осим ових активности, ту су и свакодневне посете трудницама и породиљама наше Патронажне службе, затим сарадња са Службом неонатологије Опште болнице нашим одласком у Породилиште, где се већ упознајемо са мамама и заједно са колегама из Болнице одмах радимо на промоцији дојења, штио је јако битно по порођају и у првој недељи. Наши партнери су и Служба педијатрије Дома здравља, пре свега Дечји диспанзер, увек имамо педијатра као члана тима, затим Стоматологија, психолог Дома здравља као врла битна подршка, са нама је и Завод за јавно здравље – члан тима је дијететичар-нутрициониста, из невладиног сектора то је Црвени крст Ваљево као стални сарадник у свим програмима. Са нама су често и маме које су прошле нашу школицу, како би поделиле искуство са будућима мајкама, актуелним полазницама наше обуке. Сада почињемо нови циклус, који траје осам недеља, мада продужимо некада по жељи трудница. Користи дојења су безбројне, у име сестринске професије рекла бих да је мајчино млеко најбоља храна за бебу, веома битно за правилан раст и развој. Дојењем се детету преноси и топлина, нежност, љубав и сигурност, све што мајка преноси свом детету, а што беба веома осећа. Млеко је најбоље прилагођено организму бебе. Као сестре ми поручујемо мајкама да буду упорне и истрајне, да нису криве ако се не сналазе, поготово код првог родитељства јер је то велико искуство. Код нас будуће мајке треба да разреше дилеме, да се ослободе страхове, да поставе сва питања. Патронажна служба као пријатељ породице већ од првог дана је на располагању, дружимо се током целог првог месеца преко пет кућних посета, а настављамо преко Телефонског саветовалишта које је на располагању од 7 до 19 сати 365 дана у недељи. Генерално смо задовољни процентом мајки које доје, с тим што увек може боље. Сви заједно, од гинеколога у Диспанзеру за жене Дома здравља, преко гинеколога, неонатолошких сестара, педијатара-неонаталога, затим педијатара у Дому здравља до патронажних сестара - сви смо значајна подршка, поготово за прворотку. Пре свега је битна психолошка опредељеност жене да хоће да доји бебу, затим подршка породице, рад здравствених служби, али и медија и шире друштвене заједнице. Поручујемо сви заједно да дојење није само храна него и лек.